среда, 25. април 2012.

Како уништити човечанство у последња времена

Богородица Гликофилуса - Умиљење


И луцифер је наставио :

Слушајте!”
  
         “Предстоји вам најтежи посао без кога ништа нећемо учинити и без кога су све наше мисли бесплодне. постоји једна најнеприступачнија тврђава људи. То је материнство: обнављање потомства и васпитавање. Жена девојка и жена мајка: то је та неприступачна тврђава човечанства коју треба да имате стално у виду и да вешто, опрезно у том правцу упућујете своје ударе. Ако не заузмете, не покорите то утврђење, све је узалуд, јер нећете се решити једног покољења, а израшће ново и против вас ће бити васпитана  нова снага. У жени морамо да покоримо човечанство у његовој садашњости и будућности, да га потпуно покоримо”...
  
         И одједном се луцифер препаде од те помисли и згрчи се као од снажног бола. Змија црне мисли је успузала у раширене од страха чељусти и сакрила се. И задрхта и потресе се цео пакао ... Са огромне висине је у пакао продро као муња зрак чисте светлости и потиснуо таму и расејао мрак. То је било подсећање луцифера на његову безумну немоћ и на бесконачно милосрђе Творца. И промаче пред унезвереним луциферовим погледом на небесима Лик Пречисте Дјеве – Мајке Јагњета, неуморне вечите заштитнице и заступнице девствености.

Из књиге : Марш разоритеља. Виђење (Шествие разрушителиа, Видение, 1909.); Аутор књиге je познати правослани публициста Сергеј Нил, духовно чадо светих стараца Оптина пустиње ;


Пресвета Богородице спаси нас!

недеља, 22. април 2012.

ВАСКРШЊА РАДОСТ У ЧИСТОМ СРЦУ



Зрацима својим игра сунце у свитање, као што је у утроби заиграо Јован Претеча, поздрављајући Сунце Правде што је из гроба засијало. Све се сада храни Божанском благодаћу, осећајући предукус обновљења васељене. Наслућује ли то и срце наше? Осећамо ли то увек и у потпуности? Зар се не деси да када се сви радују, наше срце буде заклоњено облаком, а понекад и испуњено тугом? Сећајући се протеклих година, ми сада жалимо због губитка способности да осетимо пасхалну радост. Колико год се трудили, не можемо пронаћи друго исправно објашњење сем овога – срце је наше нечисто.

Ако смо се поколебали у вери, ако су нам се у душу увукле сумње, ако смо отпали или се удаљили од Цркве – слично јудејским првосвештеницима, ми одбацујемо помисао на Васкрсење Христово, јер нам је Оно страшно. Ако смо учинили тежак грех и савест нас окривљује због неверности Христу и заповестима Његовим –на нашем срцу лежи камен који спречава улазак светлости Васкрсења у њега. Ако смо утонули у свакодневне проблеме и ако нам је срце обузето њима – оно неће моћи да осети пуноћу радости. И посебно, ако осећамо непријатељство, или, још горе, мржњу према ближњима, или их осуђујемо и узносимо се над њима – не можемо се радовати сусрету са Васкрслим Господом. Тад у дан Васкрсења или сумњамо, или не верујемо, или подсвесно не желимо сусрет са Њим.
Но одбацимо од себе сваку сумњу, принесимо покајање! Загрлимо један другог, опростимо онима који нас мрзе и радосно запевајмо: “Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова!“
Христос Васкрсе!

Свети Јован  Шангајски, беседа на Васкрс 1962.г.

четвртак, 19. април 2012.

"SUCH A NATION IT IS IMPOSSIBLE TO DEFEAT!"


"Through all the trials of the war the Spirit of Serbia was never defeated.  Her gallantry was past praise, and it had placed on her Allies a sacred obligation."

Lord Robert Cecil
in a speech at a luncheon given to
M. Pashitch, Prime Minister of Serbia, August 8, 1917

"Victory is not won by shining arms, but by brave hearts. 
Old Serbian Proverb

 


Dedicated to the Serbian heroes of WWI and innocent Serbian victims of shameful Anglo-American bombing of Serbian lands in WWII and NATO bombing campaign against the Serbians in 1999 (cynically called ''Merciful Angel'') which both were undertaken during the Orthodox Easter holidays.

MEMORY ETERNAL+

уторак, 17. април 2012.

Васкрс у манастиру Св. Кирила и Методија

Изношење плаштанице на Велики Петак
Украшавање плаштанице
Украшавање плаштанице
Метаније пред плаштаницом

понедељак, 16. април 2012.

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

АКАКИЈЕ
Милошћу Божијом
истински православни епископ
Ресавско-шумадијски

Свим верним чедима Светосавске Српске Цркве шаљем најсветији и најрадоснији древни хришћански васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Светло Васкрсење Христово сваке године нас изнова надахњује да чврсто и непоколебиво истрајемо у борби за нашу свету православну веру, а самим тим и за наш многострадални народ српски. Торжествено прослављање празника светлог Васкрсења којем претходи страшна и преславна недеља светих спасоносних страдања Христових, увек нас подсећа да без страдања и голготе не може бити ни Васкрсења. На голготски пут позван је свако. Узети крст свој и следити за Христом значиимати истинско покајање и приносити плодове покајања, те ради љубави Божије трпети сваку муку која нас задеси, угледајући се на самог Христа који је страдао за нас грешне. Историја нашег многострадалног народа је голготска. Идеал страдања ради верности Христу увек је дубоко прожимао наш народ. Док је тај благословени дух био присутан у нашем народу, могли смо се надати и земаљским васкрсима Цркве и државе. Данас нам недостаје та жива крсно-васкрсна вера, која је у сваком судбоносном тренутку давала нашем народу наду и подизала га.

Тешко да се време у којем живимо у великој мери разликује од ранијих времена кроз која је наш народ пролазио: времена рата, кризе, немаштине... Још живе Срби који су прошли кроз страхоте распада Краљевине Југославије, светског и братоубилачког рата, свргавања монархије, комунистичког преврата и њихове безбожне полувековне владавине. Новије генерације, стасале када је комунистичка звезда већ почела да бледи, доживеле су нове ратове и замену комунизма западном демократијом. Све генерације наших предака неизоставно су у већој или мањој мери окусиле горчину страдања. То је допуштено, или нам је послато од Бога, ради наших грехова, и увек може да се преокрене на добро, да нам послужи на спасење, јер по духовном закону задовољство и срећа везују човека за овај свет, док га горчина и страдање подстичу да трага за истинском радошћу и срећом, које превазилазе границе овога света. Чашу меда још нико не испи, каже Владика Његош, док је чашом жучи не загрчи.

Ипак, постоји нешто што наши преци
до сада нису окусили, а што наше генерације кушају. То су смртоносни отрови отпадништва сергијанске издаје слободе Цркве богоборцима и међу отровима најсмртоноснијиотров свејереси екуменизма. Ово страдање се не тиче тела, оно је усмерено само на душу народа српског. Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити, – каже Господ и Спаситељ наш Исус Христоснего се бојте оних који могу и душу и тело погубити у паклу. Да, истинита је реч ова, тим пре јер данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води православна Црква, него и да, по речима о. Серафима Роуза, створи властиту „православну Цркву"да и само Тело Христово претвори у једну земаљску екуменску организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника Антихриста... Београдска патријаршија је, услед свог чврстог екуменистичког курса још из времена Титовог патријарха Германа, постала верно изображење овог описа. Од органског чланства у Светском Савезу Цркава, јеретичком зборишту које се састоји од неколико стотина разних јереси, а свака од њих је духовна смрт, па до заједничких екумениских молитава и поистовећивања мухамеданског и жидовског бога са истинским Тројичним Богом, она то заиста делом потврђује.

недеља, 15. април 2012.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ РАДОСТИ МОЈА !!!



Људи ликујте, народи чујте:
Христос воскрeсе, радост донесе!

Звезде играјте, горе певајте,
Христос воскресе, радост донесе!

Шуме шумите, ветри брујите,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Мора гудите, звери ричите,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Пчеле се ројте, а птице појте
Христос воскрeсе, радост донесе!

Анђели стојте, песму утројте,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Небо се снизи, земљу узвиси,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Звона звоните, свима јавите,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Слава ти Боже, све ти се може,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Анђели стојте, песму утројте,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Небо се снизи, земљу узвиси,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Звона звоните, свима јавите,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Слава ти Боже, све ти се може,
Христос воскрeсе, радост донесе!

Св. вл. Николај Велимировић



петак, 13. април 2012.

Велика субота



Богослужење Велике суботе је побожно бденије над гробом Господњим. У тај дан се спомиње пребивање Господа у гробу и Његов силазак у Ад. Око поноћи служи се јутрења Велике суботе (данас се ово јутрење служи увече током Великог петка). На јутрењу Велике суботе врши се сахрана Христова. Пред Плаштаницом која се налази на средини храма, уз кађење и држање упаљених свећа пева се 17. Катизма, при чему се за сваким стихом ове катизме пева или чита кратка песма која се још назива надгорбна похвала, а у којима се прославља Господ. То надгробно појање раздељено на три статије, после сваке следи мала јектенија и кађење. После треће статије се певају васкрсни тропари: Ангелскиј собор...Потом следи сједален, псалам 50. и канон Велике суботе: Волноју морскоју...у коме се казује о значају Крсне смрти Спаситеља, Његовом погребу и силаску у ад. Када почне Велико Славословље, трократно се кади плаштаница, када се запева последње Трисвето (Свети Боже, Свети Крепки.....) свештенослужитељи  подижу плаштаницу, узимају јеванђеље и врше крсни вход око храма. Вративши се у храм, плаштаница се полаже у гроб, читају се паримеји, апостол и јеванђеље. Ово ношење плаштанице представља силазак Господа у ад и неразлучно Његово пребивање са Оцем на престолу.
Пре подне на Велику суботу служи се Литургија Светог Василија Великог којом почиње претпразновање Васкрсења Христовог, јер свештеник скида тамноцрвене одежде - знак жалости и облачи светле одежде - знак радости, и чита јеванђеље о Христовом Васкрсењу. Ова Литургија почиње вечерњом молитвом. (По типику ова се Литургија на Велику суботу служи око 15. часова, али jе данас у пракси да се често служи преподне.)

среда, 11. април 2012.

ШТА ЈЕ ПИСАО ХРИСТОС ПО ПРАШИНИ



    

    
     Ходите да присуствујемо једном величанственом призору, да би се научили. Да би се научили и да би разумели, децо Божја, ко је извор радости неисказане, оне радости, којом су се
радовали апостоли и мученици Христови.

Ходите и ви, грешници, јер се то највише тиче вас. Ходите пред језик, који вас не осуђује; ходите под руку која вас милује; и пред очи које плачу за вама. Ходите пред цара сви ви кљасти и убоги духом, да вам Он додели бесмртна племства; да вас обуче у царску порфиру; да вам стави венце царске на главе; да вас постави покрај себе за трпезу, заједно с анђелима Својим светим. Ходите и чујте и видите, како Он Свемилостиви, поступа са грешницима, - да би радост обасјала срца ваша.

Једнога јутра сеђаше благи Господ пред храмом у Јерусалиму, и храњаше гладне душе људске Својом слатком науком. И многи народ беше се сабрао око Њега (Јов. 8,1). О радости вечној говораше Господ народу, о радости вечној праведника у вечној домовини на небесима. И народ се слађаше Божанским речима као медом. И горчина многих огорчених душа, и злоба многих озлобљених, ишчезаваше као снег под јарким Сунцем. И ко зна како би дуго трајао тај прекрасни призор мира и љубави између неба и земље, да се не догоди нешто изненадно. Човекољубиви Месија никада се не би осетио уморан у поучавању народа, нити би богољубиви народ икада осетно сустао од слушања лековите и чудесне мудрости.

Али се догоди нешто грозно, варварско, свирепо. И то нешто, наравно дође онда, као што и данас најчешће долази, од књижевника и фарисеја. Кад год се народ наслађивао миром и хармонијом с Богом својим, ту су увек охолице књижевничке и фарисејске, жалосне вође, да са својим ђаволом наруше тај мир и унесу своју безобразну дреку у ту божанску хармонију, неразумљиву и недрагоцену за тупе и јевтине њихове душе.

Шта учинише, дакле, књижевници и фарисеји? Да не победише неку силну војску? Или да не ухватише неког харамбашу разбојничког? Ништа од тога. Него довукоше једну бедну жену грешницу, ухваћену у прељуби, довукоше је с тријумфалним поносом и дреком заглушујућом. Ставише је пред Христа и викнуше: Учитељу, ова је жена ухваћена сад у прељуби, а Мојсије нам у закону заповједи да такве камењем убијамо; а ти шта желиш? А ти шта велиш?

Тако представише ствар неизвикани грешници, ловци туђих грехова, вештаци у замотуљавању својих рана. Преплашени народ раступи се у две лесе, и даде место својим старешинама, да терају своју зловољу. Неки се од страха разбегоше. Њихови нерви нису могли подносити ову језиву тучу после онаког благог времена. Јер Господ говораше о животу и радости, а ови дрекавци дречаху о убиству. Докле Господ сејаше радост и весеље у сва срца, и семе растијаше као на доброј земљи, дотле народни прваци, прваци у власти и у безобразлуку, удараху као градобит по том усеву.

уторак, 10. април 2012.

Није страшно умрети, страшно је отићи пред Господа са грехом

Синаксар на Велики уторак

Зашто спаваш, душо моја? Зашто губиш дане у бескорисним бригама? Зашто си заузета пролазним стварима? Последњи час је близу и ускоро се растајемо од овдашњих ствари. Док још има времена уразуми се и завапи: Сагреших Ти, Спасе мој, не посеци ме као бесплодну смокву већ се, Христе, из благоутробија Твога, сажали се на мене зовућег Те у страху. Не остави ме испред одаја Христових невеста!


недеља, 08. април 2012.

Цвети у Врднику

Око манастира се све расцветало
Разговори после Литургије
Разговори из другог угла

субота, 07. април 2012.

Беседа на Благовести и Лазареву суботу


Благовести, икона из 1405.године (Андреј Рубљов)
Ево два празника, Благовести и Цвети, који нам објашњавају ко смо и шта смо и који објашњавају шта смо, шта је човек, ко је човек, ради чега је човек на овоме свету. Господ је дошао у овај свет, ради чега? Не ради ситница, него је дошао ради тога да смрт претвори у сан. Схватите то добро. И данашњи празник Цвети каже нам да је Господ заиста претворио смрт у сан, у сан из кога Он буди свакога човека као иза сна.
Шта је то? Каква је то сила дошла у овај свет? Дошао је сам Бог. То је једини одговор. Јер чусте данас из Светог Јеванђеља где се вели да је и Лазар, кога Он васкрсе из мртвих, беше за трпезом и народ се скупио да види њега, кога је Господ васкрсо из мртвих као иза сна. И јавили да је Лазар болестан, и да је већ умро. Спаситељ вели ученицима Својим: „Пријатељ наш Лазар заспа“. А оцима рече: „Не бојите ли се да га пробудим“. А оци се питаху у чуду: „Ако је засп`о, пробудиће се. Сваки човек кад заспи у сан, разбуди из сна“. Тада им Господ рече: „Не, Лазар, пријатељ наш, умре“. Шта од тога чекате?
Људи, пред смрћу немоћни као комарци, као стенице. Чиме се хвалите, ви људи?! Имањем, науком, филозофијом, културом? Све је то ђубре!!! Ти и ја, робови смрти. Сваки човек, роб, страшан роб смрти. Може ли се са радошћу бити човек у овоме свету? Не. Човек који озбиљно схвати себе, када озбиљно погледа у смрт као последњу станицу свога живота, њему нема радости у овоме свету. Нема њему уживања у овеме свету! Сва су уживања лаж!, ако је смрт последња станица и твоја и моја у овоме свету.

БЛАГОВЕСТИ

Благовести- манастир Високи Дечани

БЛАГОВЕСТИ
(грч: Ευαγγελισμός της Θεοτόκου), празник којим се прославља догађај ο коме говори јеванђелист и Апостол Лука (Лк 1,26-38). Тог дана се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће зачети од Духа Светога и да ће родити Сина Божијег као Сина Човечијег. Он ће бити Месија, Исус Христос (Помазаник) и Спаситељ света и човека. На празник Благовести, Богородица Марија је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је своју слободу употребила на зло и на радост ђавола, јер је погазила заповест Божију и директно утицала да човек и свет остану ван Божијег вечног живота. Богородица је своју слободу пројавила као љубав према Богу и као верна слушкиња ускликнула: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој" (Лк 1,38). Једна је дакле затворила врата спасења, врата живота вечног, а друга их је отворила и тако постала највећа и најхваљенија жена од постанка до краја света. Због тога, Благовести улазе у ред највећих празника Цркве Христове.
Беседе на овај празник срећемо још у IV веку. Прославља се 25. марта. Икона којом се представља овај догађај приказује Богородицу Марију како седи на престолу и чита књигу (Свето Писмо), а Анђео благовесник стоји, држећи у руци крин, и исказује своје посланство речима: "Радуј се благодатна..." На иконостасу се икона налази на Царским Дверима, и то тако да је на једном крилу двери Богородица, а на другом Арханђел Гаврило. Понекад, нарочито међу Словенима, Арханђел се као небески кнез слика у царском оделу. Међу најлепшим представама Благовести у византијској, па и светској уметности сматрају се оне из манастира Курбиново и Милешева.
Благовести могу да падну на Васкрс, и на Велики петак. И у једном и у другом случају не изоставља се служба (Литургија) овог празника, а служи се Литургија Св. Јована Златоустог

 Народни обичаји


Док Благовести не прођу људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.
Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци. На Благовести се сади паприка да би била блага. Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари обрезују лозу.