О Православној Србкињи

"Никад српска жена није била владарка над земљом и народом.
Српска жена је царица дома, домаћинства и деце.

Српска жена као испосница, молитвеница и светитељка узвисила се до небеса. Света Петка, Параскева, као девојка почетни је пример женским генерацијама кроз векове. Она је живела у десетом веку после Христа. Као девица из племићке куће она се удаљила у Палестину у суру пустињу тамо иза Јордана с намером да живи животом светог Јована Христовог Крститеља. И проживела је тамо све до дубоке старости, хранећи се тако рећи ничим и дружећи се ни с ким.

Свету Петку подржавале су и сиротице и царице српске кроз хиљаду година. Безмало све краљице и кнегиње из династије Немањића повукле су се у манастире и као монахиње окончале свој живот. Над свима њима блиста као јутарња звезда царица Милица, удовица последњег цара српског Лазара, посеченог од Турака на Косову пољу.
Српска жена као јунакиња у народној борби за ослобођење од Турака светитељка је свога рода. Кнегиња Љубица пре сто и двадесет година охрабрила је разбијену српску војску и повела је поново на бојиште против Турака. Турци су били разбијени, и Србија ослобођена. Сличних овој кнегињи, знаних и незнаних, велики је број.

А шта да кажемо о српској жени као кућаници и васпитачици деце? То су углавном све српске сељачке и занатлијске жене. Оне представљају реткост од интелигенције и вештине. Свака српска сељанка, мада и неписмена, знаде по десет заната. Зна и да кува јела и меси хлеб и сири млеко и тка и везе и шије и плете и гаји живину и негује цвеће и прави сапун и спрема зимницу, и Бог зна колико још послова, који су у Европи строго раздељени и предузети сваки на по се од стручњака.

У новије време Српкиња се јавља још и као изврсна болничарка и милосрдна сестра. Потреба ју је упутила и на тај нови посао због последњих ратова за ослобођење свих Срба од Турака и од Аустријанаца. Па ипак тај племенити посао није нов за Српкиње. Можда су га оне знале и вршиле пре свих осталих жена у Европи. Као прва ратна милосрдна сестра, неговатељка рањеника, спомиње се Косовка девојка из 1389. године. Засукавши рукаве та славна девојка је прала ране крсташким витезима на пољу Косову и изнемогле рањенике залагала белим хлебом и појила црвеним вином.

Духом свих тих великих жена из српске прошлости живи и дише и савремена српска жена у огромној већини... "

Овако је владика Николај Велимировић писао о српској жени. 
А ми узнесимо молитве своје свим српским светитељкама које као звезде сијају крај престола Господњег, да би нам милостиви Господ подарио да и ми будемо милосрдне као Косовка девојка, мудре као царица Милица, храбре као кнегиња Љубица, веште као српска сељанка и изнад свега целомудрене и истрајне у молитви и посту као света Петка и да њиховим духом живи и даље свака православна Српкиња, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.