Богослужење Велике суботе је побожно бденије над гробом Господњим. У тај дан се спомиње пребивање Господа у гробу и Његов силазак у Ад. Око поноћи служи се јутрења Велике суботе (данас се ово јутрење служи увече током Великог петка). На јутрењу Велике суботе врши се сахрана Христова. Пред Плаштаницом која се налази на средини храма, уз кађење и држање упаљених свећа пева се 17. Катизма, при чему се за сваким стихом ове катизме пева или чита кратка песма која се још назива надгорбна похвала, а у којима се прославља Господ. То надгробно појање раздељено на три статије, после сваке следи мала јектенија и кађење. После треће статије се певају васкрсни тропари: Ангелскиј собор...Потом следи сједален, псалам 50. и канон Велике суботе: Волноју морскоју...у коме се казује о значају Крсне смрти Спаситеља, Његовом погребу и силаску у ад. Када почне Велико Славословље, трократно се кади плаштаница, када се запева последње Трисвето (Свети Боже, Свети Крепки.....) свештенослужитељи подижу плаштаницу, узимају јеванђеље и врше крсни вход око храма. Вративши се у храм, плаштаница се полаже у гроб, читају се паримеји, апостол и јеванђеље. Ово ношење плаштанице представља силазак Господа у ад и неразлучно Његово пребивање са Оцем на престолу.
Пре подне на Велику суботу служи се Литургија Светог Василија Великог којом почиње претпразновање Васкрсења Христовог, јер свештеник скида тамноцрвене одежде - знак жалости и облачи светле одежде - знак радости, и чита јеванђеље о Христовом Васкрсењу. Ова Литургија почиње вечерњом молитвом. (По типику ова се Литургија на Велику суботу служи око 15. часова, али jе данас у пракси да се често служи преподне.)
Нема коментара:
Постави коментар