среда, 18. јул 2012.

Житије свете мученице велике кнегиње Јелисавете


ДЕТИЊСТВО

Одлучила сам да идем стопама Христа, мог Спаситеља;  Господе, благослови и помози … идем.
Из Устава Марто-Маринске обитељи

 Наравно да сам ја недостојна те бесконачне радости коју ми даје Господ, — да идем тим путем служења, али ја ћу се трудити и Он који јесте Љубав ће ми опростити моје грешке, јер Он види како ја желим да служим Њему…
Велика Кнегиња Јелисавета

Када се Божија љубав дотакне човека, све оживи. Као лагани облак она носи душу ка Вечном Извору Љубави, испуњавајући је наствореном светлошћу.
Као што сунце греје цветове и они стреме ка њему, тако и душа, која заволи Бога, непрестано стреми Њему.
Пребивајући у светлу, и сама душа постаје носилац светла. За таквог човека већ нема својих и туђих — постојање свих постаје његово постојање.
Пут Христове љубави — пут крста, али, када благодат ојача душу, човек не осећа тешкоће пута, он се радује, што може да послужи Богу и ближњем.
Трновит је пут земни,
Ал само тај пут одведе
До сјајних врата Раја
Серце моје и твоје.
Архиепископ Јован (Шаховски)

Пут наше небеске покровитељке — Свете преподобномученице Велике Кнегиње Јелисавете — налик је зраку светлости, светлости добра и милости која греје све око себе.

уторак, 17. јул 2012.

Молитва принцезе Олге Романов

О Боже, снаге нам поклони
Да издржимо тешки час
Кад непријатељ почне да нас гони
Џелата гнев да мучи нас.

У дане страшне бурног врења
Кад захте смрвити нас враг
Научи нас на понижења
И буди Христе спас нам благ.

О Господару свију твари
Услиши молбе наше глас,
И смерној души мир подари
У неиздржив овај час.

И кад нас врази пред гроб ставе
Удахни у нас уздах тих
Небеске дај нам силе праве
Да се кротко молимо за њих.

Ова молитва је нађена у бележницама принцезе Олге, написана пре мученичког страдања од стране безбожника.

недеља, 08. јул 2012.

ЉУБИТЕ ПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ!


Говорено почетницима у љубави.

Ништа толико не противстаје љубави колико грех,
како љубави к Богу, тако и љубави к ближњем.
Твој пријатељ отима, а ти га не изобличаваш? Бојиш се гњева?
Зар се бојиш гњева, иако га праведно изобличаваш?
Изобличи га дакле, и искажи своје негодовање из љубави према Христу,
из љубави према њему самом; заустави га, ако
cpљa у пропаст.
У гостовању, и лепим речима, и ласкањима, није никакво особито дело љубави.
Ј. Златоуст
(Беседе на посл. Ефесц.
IX, XVIII)

Шта вреди, браћо моја, ако ја будем вечито говорио, а Бог вечито ћутао?
Могу ли ја одбранити правду Божију, ако је Бог не узме под своју заштиту? Могу ли ја доказати Бога безбожницима, ако се Бог буде крио? Могу ли Га ја омилети синовима Његовим, ако је Он равнодушан према патњама њиховим?
Не; ништа од свега тога ја не могу. Моје речи немају крила, да би могле уздићи Богу све пале и отпале од Бога; нити моје речи имају огња, да би загрејале охладнела срца деце према Оцу њиховом. Моје речи нису ништа, ако оне нису слаби одјек и неразговетно понављање онога, што Бог својим моћним језиком говори. Што је шуштање шљунка на обали према страховитој рици океанској, то су речи моје према језику којим говори Бог. Како ће моћи чути шуштање шљунка преливеног пеном разјарене стихије онај човек, који је глув према рици океана?
Како ће видети Бога у мојим речима онај, ко не може да га види у природи и животу?
Како ће једва чујне речи људске убедити некога, кога громови нису у стању убедити?
Како ће се огрејати на једној варници неко, ко је оставио огањ иза себе?
Не ћути Бог, браћо, но говори гласније од свих бура и громова. Не напушта Бог правду, но прати је у њеном страдању и лагано узводи на престо. Не зависи Бог ни од чије добре воље, но чини све зависним од своје добре воље. Јадан би био Бог, који би зависио од адвокатске заштите једног смртног човека. Не излазим ја пред вас да штитим Онога, чију заштиту ја тражим дан и ноћ. Не излазим ја, убожјак један, да тражим од вас, убожјака, потпору Бога и Божије ствари. Не; него, напротив, излазим с предлогом, с молбом, заиста с молбом, да сви ми потражимо потпору себе и своје ствари у Бога, једино у Бога. Није то ради Бога но ради нас. И понављам: није то ради Бога но ради нас самих. Јер Бог ће бити подједнако велики, величали Га ми или понижавали. Бог ће бити светао, ма колико таме бацали ми на Његово име. Бог ће постојати, ма цела земља кроз сва уста својих створења и кроз све вулканске кратере јекнула: нема те Боже! Постојаће Бог, светао и велики као и данас, и онда, кад зраци сунчани буду узалуд тражили и једног живог човека на земљи, и кад буду место живих миловали само гробове мртвих.
Боже, вечито светли и вечито велики, буди потпора нама као што си потпора толиким Сунцима у простору! И Сунца би се угасила без Твога погледа и претворила на мах у закисла, мрачна ватришта, - како ми да светлимо без Тебе?
Како ћемо ми, брaћo моћи љубити своје непријатеље без потпоре Божије? Гле, ми нисмо учинили ни први корак на том путу. Ми нисмо још научили да љубимо ни своје пријатеље. Још мање: ми нисмо још научили да љубимо ни сами себе. Како ћемо љубити своје непријатеље? Христове речи о љубави према непријатељима, ево, још лете по свету од уста до уста, но још никако не могу да нађу пута од уста до срца.
Ми не љубимо своје непријатеље. Зар то није очигледно, без доказивања? Ми љубимо само оне који нас љубе, и позајмљујемо само онима који нам могу вратити, и чинимо добра само онима који нам се могу двоструко одужити.
Ми љубимо себе и пријатеље своје. Ми љубимо своје ближње, своје најближње, у буквалном смислу речи. Наши даљни далеко су од наше љубави. Наше срце лепи се за оно за што и наше очи. Очи наше су путовођ и нашем срцу.

понедељак, 02. јул 2012.

Јутарња молитва светог Филарета Московског чудотворца


Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе, и да се потпуно предам твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи сваког часа у току овог дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. He допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.
Научи ме да се правично односим према својим ближњима, да никог не разгневим и не ожалостим. Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњег дана, и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, праштам и волим.
Господе, дај да будем оруђе Твог мира: да тамо где је мржња сејем љубав, где је вређање-праштање, где је раздор-слогу, где је очајање-наду, где је тама-светлост, где је жалост-радост.
О, Божански учитељу, немој никад да мене теше, него да ја друге тешим; немој да мене разумеју, него да ја друге разумем; не да мене љубе, него да ја друге љубим. Јер кад праштамо, онда се нама прашта, кад дајемо, онда добијамо, а кад умремо, онда се рађамо за живот вечни.
Душе свети, буди ми на помоћи да данашњи дан посветим Господу и Спаситељу. Господе Исусе Христе, Сине Божји, боље је не живети, него живети без Тебе и против Тебе. Захваљујем ти Боже, за дар овога дана и за све добро које ћеш ми помоћи да данас учиним.
Избави ме, милостиви Боже, од жеље за угодношћу и удостој ме да у сваком тренутку будем спреман да се ради Тебе и ближњега одрекнем себе јер си ми за ту службу и дао живот. Помози ми да одбацим од себе све што није Твоје, а што је Твоје да примим у дубокој вери, нади и љубави.
Дај ми храбрости да Ти постојано служим: да ставим правду изнад користи, да ставим остварење племенитих дела изнад тренутних задовољстава, да ставим друге изнад себе, и испуним Твоју заповест о љубави.
Учини да светлост Твоје лепоте, доброте и љубави засија у мојој души. Амин.