Писмо писару Веселину Г. који се чуди зашто Свети Сава није писао књиге

Да ли због тога, велиш, што онда није било хартије? Било је хартије и онда, чак и боље него данас, хартије од коже. Па и мастила је било, које теже бледи од данашњег. Кад одеш у Хиландар, видећеш рукописе из оног времена, царске и светитељске, који су мање бледи него ли тестамент твога деде.

Писао је свети Сава, али мало. Заиста мало је писао мастилом по хартији, али много, врло много на други начин -на начин апостола Христових. Читај шта Павле пише Коринћанима: ви сте наша посланица... кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога (2. Кор. 3,2-3). Овим начином написао је Сава врло много књига, на милионе. Колико честитих Срба, толико Савиних књига. Он пише и дан данас. Сви они малишани што сваког белог јануара певају: Ускликнимо с љубављу светитељу Сави - јесу најновије књиге Савине. Он их не исписује мастилом но Духом Бога Живога. И не пише на хартији него на срцима. Нити пише речи пролазне но вечите; не речи смрти но речи живота; не слова овога света но слова онога света. Највећи и најчудеснији књижевник српски, несравњив, ненадмашан! Његова жива библиотека пренета је делом на небеса; његова сабрана дела не могу се показати сад него тек на крају света и времена, на последњем Суду Божијем. Тада ће се моћи сагледати сва дела Немањића Саве, исписана Духом Христовим, жива слова, живе душе људске, грађани Царства Небескога. Управо светитељ је српски сам перо изабрано, а писац сам Дух Божији Свети, по речи цара Давида: ја сам перо књижника брзописца (Пс. 45,1). Тај књижник брзописац није нико други до Дух Свети, који је писао кроз пророке, апостоле и светитеље.

Писао је свети Сава и кроз малтер и циглу, и кроз законе државне, и кроз цркве и школе. Хилендар и Жича његово је писање. И прво царство српско, уколико је непорочно и свето, његово је писање. Но све су то само помоћна средства његових бесмртних дела, душа људских, у које он жели да уброји и твоју душу.

Ако је неко од Срба покрмачена књига, није крив свети Сава него он сам. Свак себе крмачи, но нико себе не може очистити ни исправити без Духа Светога. А ти знаш шта значи крмача? То је она звер, пред коју, по заповести Највишега, не треба бацати бисер.

Мир ти и радост од Духа Светога.

Свети владика Николај Велимировић, Мисионарска писма