Манастир светог Ђорђа- Старо Нагоричане

Манастир светог Ђорђа-задужбина краља Милутина

Манастир светог Ђорђа се налази недалеко од села Старо Нагоричане, у североисточној Македонији, 13 км источно од Куманова, на падинама Козјака. Првобитну цркву, која потиче из 1071. године је изградио византијски цар Роман IV Диоген (деда Св. Саве по мајчиној линији). Као једну од својих многобројних задужбина, Краљ Милутин је цркву у потпуности обновио 1313. године, у славу своје велике победе над Турцима. Манастирска црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану има основу издуженог уписаног крста, пошто је оригинална грађевина била издужена базилика, покривена са 5 (1+4) куполa. Приликом градње, стари облик цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, рађен од тесаног камена, заравњен је на половини данашње висине, после чега је на тој основи подигнута нова црква од опеке и камена, што се може видети и на олтарској апсиди, која је у оригиналу била полукружне основе, на којој се уздиже нова петострана купола. Према неким истраживачима, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану су радили исти мајстори, који су за краља Милутина на старој основи подигли нову цркву Богородице Љевишке у Призрену. Посебну драж манастирске цркве Светог Ђорђа чине и престоне иконе које су рађене специфичном al fresco техником директно на малтеру, што је чини јединственом међу српским црквама. 

Иконостас у манастиру светог Ђорђа у Старом Нагоричану

Сама црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је покривена каменим плочама и данас је добро очувана, а њен оригинални живопис спада међу најбоље рађене у тзв. вардарском стилу. После пораза и погибије у бици код Велбужда (1330) у манастирској цркви је сахрањен бугарски цар Михајло III Шишман (1322-1330).

У време доласка под српску власт, црква манастира Светог Ђорђа Нагоричина је била у рушевинама, а манастир угашен. Приземни део храма је био очуван и у великој мери искоришћен при градњи новог здања, тако да је сачувани део утицао на коначни облик грађевине.

Фреске манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, као и већину осталих храмова - задужбина краља Милутина, извели су дворски мајстори Михајло и Евтихије, и то су њихови најбољи радови. Фреске манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану имају сличности са украшавањем Грачанице и Богородице Љевишке. На штиту једног од светих ратника је написано : "руком Михаила зографа". Тако чини и други сликар Евтихије на штиту Светог Теодора Тирона. Кад су завршили свој рад овде ..."могли су бити задовољни, завршили су своје највеће и најзначајније дело". Циклус календарских сцена /минолог/ сличан је оном у манастиру Грачаница, која је осликана непосредно после Нагоричана, као последња задужбина српског краља. Краљ Милутин је представљен са моделом цркве, која је доста верно приказана. Поред тога што сваки храм грађен старањем краља Милутина, великог задужбинара, има архитектонске и сликарске особености, његове ктиторске сцене су увек различите. 

Краљ Милутин-ктиторска фреска

У манастиру Грачаници, анђели по благослову Христа, доносе круну, а у Нагоричину, патрон храма, Свети Ђорђе, дарује краљу мач, као уздарје за принету задужбину. Што се тиче става и одеће ктитора, они су блиски онима у манастирима Студеници и Грачаници. Ктиторску представу у Нагоричану издваја гест патрона храма Светог Ђорђа, коме краљ предаје цркву. Он се окреће ктитору са подигнутом десницом, а у левој држи мач и предаје га краљу. Тај гест се повезује са победом над Турцима из године изградње храма у Старом Нагоричану, о чему сведочи уклесани натпис у камену о градњи. Било да је црква била подигнута као испуњење завета датог пред битку, било у знак захвалности због победе, краљ Милутин је овде приказан у тријумфу. Ту нема оубичајеног поступка у коме ктитора са моделом Христу приводи Богородица или патрон храма.

Поред краљевског пара, у оквиру ктиторске композиције су представљени свети цар Константин и његова мајка Јелена. Овде су приказани и свети ратници који су пострадали за хришћанство. У литерарним изворима, краљ Милутин се, или пореди са царем Константином, или означава као његов наследник, "сличан славном Константину"...... "достојник Божје помоћи и покрова на прослављење и узвишење свога отачаства".... Патрон храма, Свети Ђорђе, је приказан на више места. Будући да је циклус представљен у манастиру Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, најисцрпнији сачувани циклус средњег века, његов садржај се може сагледати као основ многих познијих циклуса. Бројни детаљи који се запажају у позновизантијским циклусима, први пут се опажају у нагоричким сценама, зависним од текста "Ерминије". Једна од ових представа има значај и карактер фреско-иконе и налази се на месту где се обично поставља игумански престо, што указује на игумана Венијамина, који се старао да намере Краља Милутина о изградњи светиње буду остварене, у чије време је и осликан храм.

Ктиторски натпис краља Милутина
изнад улаза у манастир

Манастирска црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је са спољне стране украшена шарањем опекама, а по богатству орнаментике истичу се два троделна прозора на јужном и северном темену уписаног крста, као и дводелни прозор на припрати изнад улаза, чији стубић је изувијан у чвор. Изнад улазних врата у манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану налази се у великом каменом надвратнику уклесан Милутинов ктиторски натпис, а његови монограми красе капителе два стуба, смештена у западном улазу цркве. Сам иконостас цркве светог Ђорђа у Старом Нагоричану је урађен од камена и чине га четири стубића са капителима и архитравом.

извор: www.panacomp.net