Постојала је србска светосавска школа...
Те школе су увек биле на истом поседу са храмовима јер су на истом (спасењу човечијих душа) радиле. У тим школама у свакој учионци била је икона Св. Саве заштитника ђака, а часови су почињали са ''Помоз БОГ децо'', а Србчићи би одговарали ''БОГ вам помогао''. А онда би учитељ рекао : Хајдмо, во имја Отца и Сина и Свјатаго духа - Богу и Отцу нашему да се помолимо. И сви би се осенили Крстним знамењем, Крстно прекрстили руке на грудима и са страхом и трепетом почели тихо ''Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја Имја Твоје, да придет Царствије Твоје, да будет Воља Твоја...,'' , а потом би им се, за углед, прочитала укратко житија Светих за тај дан, па онда почињала настава; учење Церковно - Славјанскога, писање или читање, ил рачун (први разред сабирање, други одузимање, трећи множење, четврти дељење и крај) ил старо-словенски, или... . А час се завршавао са ''Достојно јест''. Србчићи су ОБРАЗовани у тим школама по Образу и Подобију ОТЦА и БОГА својега. И никакви ''домаћи'' нису налагани на децу, школа у школи а у Дому послушања и рад.
Те школе су увек биле на истом поседу са храмовима јер су на истом (спасењу човечијих душа) радиле. У тим школама у свакој учионци била је икона Св. Саве заштитника ђака, а часови су почињали са ''Помоз БОГ децо'', а Србчићи би одговарали ''БОГ вам помогао''. А онда би учитељ рекао : Хајдмо, во имја Отца и Сина и Свјатаго духа - Богу и Отцу нашему да се помолимо. И сви би се осенили Крстним знамењем, Крстно прекрстили руке на грудима и са страхом и трепетом почели тихо ''Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја Имја Твоје, да придет Царствије Твоје, да будет Воља Твоја...,'' , а потом би им се, за углед, прочитала укратко житија Светих за тај дан, па онда почињала настава; учење Церковно - Славјанскога, писање или читање, ил рачун (први разред сабирање, други одузимање, трећи множење, четврти дељење и крај) ил старо-словенски, или... . А час се завршавао са ''Достојно јест''. Србчићи су ОБРАЗовани у тим школама по Образу и Подобију ОТЦА и БОГА својега. И никакви ''домаћи'' нису налагани на децу, школа у школи а у Дому послушања и рад.
Ко је од нас такву школу похађао? Нико.
Ко данас тражи и бори се за такву Србску школу? Нико.
А зашто? Па нема Срба.
Извор : О ангелском језику или црквенословенском, Милорад Тодорић;
Нема коментара:
Постави коментар