четвртак, 08. март 2012.

Фреска последњег руског цара пола века скривана у Жичи


Фреска Цара мученика Николаја II Романова из манастира Жиче

Фреска последњег руског цара Николаја Другог Романова откривена је у манастиру Жича код Краљева. Фреска је деценијама брижљиво скривана јер су жичким монасима власти 1945. године наредиле да је прекрију.

Једина фреска руског цара Николаја Другог Романова у нашој земљи налази се у манастиру Жичи, а откривена је тек пре неколико година, јер је тајна њеног постојања била строго чувана међу монахињама.

Тајанствена фреска откривена је у Цркви Светог Саве, у манастирском комплексу Жиче, испод обичног папира који је био причвршћен прибадачама. Фреску су 1945. године покрили духовник манастира отац Доситеј и тада, млади монах отац Герасим. Били су присиљени да то ураде, јер је наредба стигла од локалних органа власти, сведочи једна од најстаријих монахиња у Жичи, монахиња Доротеа.

“Фреска се није смела показати. Није се могла ни споменути”, прича монахиња Доротеа. “Прекрили су је плавим пак-папиром и понашали се као да она не постоји. Боја на плавом папиру је бледела. Постајала је сивкаста и све више се изједначавала са патином на зиду који је такође био у сивим тоновима. То је, у извесном смислу, добро дошло и спасло фреску да не буде уочљива.”

Неколико прибадача је остало по ободу фреске. Портрет последњег руског монарха одлично је очуван. Цркву је осликао барон Никола Мајендорф 1937. године. Дело овог руског емигранта благословио је владика Николај Велимировић.


Протојереј ставрофор Љубинко Костић каже да је владика Николај волео Русе и указивао част многима. Тако је овде стигао и барон Мајендорф, који је цркву и осликао.

“Видимо у овој цркви јединствену фреску руског цара Николаја Другог Романове и друге руске светитеље – Серафима Саровског, Светог Великог руског кнеза Владимира, покрститеља Русије у комбинацији са српским светитељима и фрескама које су врло значајне историјски овде за Жичу и Светосавски храм”, каже Костић.

Цар Николај Александрович је био император Русије, краљ Пољске и Велики кнез Финске. Николај и његова супруга Александра Фјодоровна имали су петоро деце. Сви су стрељани 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу, чиме је угашена лоза Романових. После убиства цара више од два милиона Руса, на челу са племством, емигрирало је у иностранство.

Барон Мајендорф није био једини руски емигрант који је боравио у Жичи. Тридесетих година прошлог века овде је живео један тајанствени монах. О његовом животу никада се у Жичи није причало. Зна се само да потиче из Русије и да је његов идентитет чувао сам владика Николај Велимировић.

Отац Љубинко показао је монашко гробље где су сахрањивани жички монаси, монахиње и црквени великодостојници. Ту је и гроб монаха Харитона: “Он је сахрањен овде, без дрвеног сандука, само у монашкој ризи у мантији. С једне и друге стране главе су стављене по три цигле и преко њих једна дашцица да они први грумени земље, којим буде засут, не оштете његов лик.”

Монах Харитон је пореклом из угледне породице. Претпоставља се да је био у сродству са царском породицом. Све то указује на везе Русије и Жиче. Још је много тајни похрањено у манастиру.

Извор : РТС - вести ;

Нема коментара:

Постави коментар