Света Ксенија Петроградска

    О, Ксењушка.

    О, драга.

    Помози, мати. 
Одасвуд узвици. Одасвуд вапаји. Ал' не узалуд. Притиче добра и помаже. Она која је живот положила за ближњег. Која је душу распела за ближњег. Која је све даровала ради ближњег. И себе саму је преобратила ради ближњег. Та покретачка снага која је разгорела на подвиг ради ближњег.

Где је двоумљење, сумња, лакомисленост, површност, где опуштеност? Нема им места у делатном часу одлуке. Нема оклевања. 
Себе саму и живот свој је предала. И добила је. Добила је много више, пуније, трајније, вредније. Зато и не штеди. Не оклева. Него хита и хрли. У сваки дом. Ка сваком бићу. За сваку душу. При свакој потреби, тескоби. Ниједан уздах, ни једна прозба није заборављена. Ни бојажљива, ни тиха, ни слабашна. Сваку је благословила. Сваку прихватила. Сваку наградила.  

Покренимо вапаје дародаватељки. Усмеримо благодарности милостивој. Без страха јој се препустимо. 

Јер све што је чинила из превелике љубави и вере је чинила. Зато је вечна. Зато је блажена. 

Зато разуме и наша срца која јој куцају у ритму љубави.

Написала сестра Марија Манчић