Григорије Божовић

Отац сам, а ко не воли децу? — подиже свој туробни глас чича Мојсил. — Али ето, не жалим њих. Чим је овде на Косову омркло, ја знам да смо сви за трошак Турчину. Но стар сам, деце немам више, унучади не. Ће остане пуста земља. А њу жалим. Притиснуће је душманин, па ми је тешко да умрем, а нико мој да не дочека мајку Србију, те где ми се родија дедо и татко, где смо сви плакали и молили Бога — ту да је дочекамо. Ах, авај!...
                                       (из збирке приповедака Косовска прича)

Григорије Божовић (1880  - 1845), књижевник, професор призренске богословије, један од вођа српског покрета у Македонији, а потом и посланик Народне скупштине у Скопљу. Имао је руководећу улогу у политичким и националним пословима у време када је Косову и старој Србији претила озбиљна опасност од Турака и Арнаута , непосредно пред Балканске ратове и ослобођењу ових крајева. Григорије Божовић је један од значајнијих српских међуратних писаца. Објавио је четрнаест књига, од којих осам збирки приповедака. Преостале чине путописи, краћи записи о људима и крајевима, накнадно сабрани из Политике, чији је стални и угледни сарадник био. Почетак његовог рада обележен је збирком Из Старе Србије (1908), а крај Приповеткама (1940), у издању Српске књижевне задруге. 1935. године издао је збирку приповедака Тешка искушења а 1939. године збирку приповедака Под законом - те две збирке, уз ону из 1940, садрже највредније Божовићеве приповетке. Божовићеве приповетке су тематски усредсређене на Стару Србију (највише на Косово и Метохију, једним делом на Македонију, пре свега на Битољ у којем је службовао). Пред сам крај рата комунисти су га стрељали у Београду а његов је књижевни опус остао готово потпуно непознат широј публици. Најзначајније приповетке су му: Чудни подвижник, Мучних дана, Тиваидска напаст, Кад се царства мијењају, Злате из Слатине, Њен суд и Оклопник без страха и мане.


                           ***                    ***                    ***
Рехабилитација Григорија Божовића

Захтев за рехабилитацију поднео је јануара 2008. Божовићев даљи рођак, професор Филозофског факултета у Косовској Митровици, др Маринко Божовић. Одељење за рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је маја 2008. решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију Григорија Божовића, угледног књижевника, националног радника и репортера Политике пре Другог светског рата.

                            ***                    ***                    ***
Рехабилитован репортер „Политике“ Григорије Божовић

Окружни суд у Београду поништио пресуду из 1944. године којом је познати књижевник и репортер „Политике” био осуђен на смрт.
Одељење за рехабилитацију Окружног суда у Београду донело је недавно решење којим је усвојен захтев за рехабилитацију Григорија Божовића, угледног књижевника, националног радника и репортера „Политике” пре Другог светског рата. Захтев за рехабилитацију поднео је пре неколико месеци Божовићев унук, професор Филозофског факултета у Косовској Митровици, др Маринко Божовић.

Као што смо већ писали на овим страницама, Григорије Божовић је осуђен на смрт крајем 1944. на тајном процесу пред Војним судом Команде града Београда, а одмах после тога стрељан је у ноћи између 1. и 2. јануара 1945. године. Процењујући разлоге и аргументе у прилог рехабилитацији, не само на основу достављене документације, него и на основу исказа сведока, суд је утврдио да је Григорије Божовић био велики хуманиста, личност која је настојала да на просторима сукоба зближи припаднике различитих верских заједница и различите народе, Србе, Муслимане, Албанце па и Бугаре. Искуство живота у мултинационалној средини, на Косову и Метохији, он је преточио у своја књижевна дела, око 180 приповедака и неких 440 путописа, кроз која провејавају велика љубав и хуманост, констатовао је суд.

Григорије Божовић је, наиме, рођен у селу Придворица код Ибарског Колашина, а после школовања у Скопљу, Цариграду и Москви, био је професор у познатој Богословији у Призрену, неко време и председник призренске општине. Био је скупштински посланик, а врло много се ангажовао у националном раду не само на Косову и Метохији него и у Македонији.

Констатујући да је Григорије Божовић био антикомуниста, суд је закључио да је овом угледном књижевнику и новинару суђено из политичких и идеолошких разлога, а да му је неоснована, најтежа, казна изречена зато што је „био велики Србин”. Доносећи решење о рехабилитацији, суд је ценио и околност да у пресуди на смрт Григорију Божовићу није била дата никаква правна поука, нити су изнети довољни и правно ваљани наводи како је уопште утврђено чињенично стање о његовој кривици.

Суд је у поступку рехабилитације дошао до сазнања и да Божовићу уопште није било дато право на одбрану. То се види из пресуде Војног суда Команде града Београда (Су. Бр. 326/44) од 29. децембра 1944. године, којом је Григорије Божовић био осуђен на смрт, на губитак грађанске части и на конфискацију имовине.

Решењем о рехабилитацији, поменута пресуда војног суда постала је ништавна, као и њене правне последице, што значи да је покојни Григорије Божовић рехабилитован и да се сматра неосуђиваним.

Сл. Кљакић

објављено: 19.05.2008

 Drugi tekst preuzet sa : www.politika.rs