Срби, где ћете насећи бадњаке?
Пуна нам је гола земља крчевина;
оборила су душманска сечива,
као што у страшним поморима бива,
прадеда, деда, оца и сина.
Оборила сву шуму, и стару и младу;
пало је храшће што првог устанка се сећа,
стабла што би могла Турака да се сете,
и церићи у чијем су младом хладу
седеле последњих осветника чете.
Срби, где ћете насећи бадњаке?
Обогаљена вашим су шумама рамена,
најбољем дубљу сасечене гране,
до корена сасушене стабљике нејаке,
лешеви шумa леже на све стране.
Спушта се голо Бадње вече.
Понекад тек небо прегршт снега баци
на неме пањеве и танушно пруће.
Грче се од страха премлади бадњаци
вечерас ко ли ће доћи да их сече.
Дани нам свањују уморни и кљасти,
празничне вечери спуштају убоге.
Ко ли ће ти, попаљени српски доме,
ко ли ће ти на праг данас пасти,
бадњаке на жар да положи хроме?
Хоће ли још икад весела огњишта
уочи празника смет да се пале,
хоће ли по горама остати нам ишта?
Хоће ли пуцањ још када из мрака
грунути у поздрав донетих бадњака?
Десанка Максимовић
Нема коментара:
Постави коментар