Пре часног страдања Твојег, Господе, смрт бејаше страшна људима;
а после добровољног Твојег крсног страдања,
човек постаде страшан смрти.
 |
| Краљ Александар I Карађорђевић |
Овим речима, које се поју уочи успомене мученика Калистрата (Добривоја), Црква прославља победу над смрћу. И кад су се неки дан ове речи певале у српским црквама, баш овог сата срели су се смрт и Краљ Југославије Александар, и погледали једно другоме у очи. Ко је од њих био страшнији за оно друго и ко се кога уплашио? Да ли се уплашио смрти јунак који се још од Куманова научио да гледа смрти у очи? Да ли је била страшна смрт за онога ко је свој живот жртвовао за свој народ за време светског рата и пролазио тада поред смрти хиљаду пута? Није се он бојао смрти ни после рата и увек је чврсто бранио правду Христову, борећи се против зла, које демон помоћу слугу својих шири по целом свету. Није одустао он од ове борбе иако је знао да зло неће њега да поштеди. Предање каже да је пред косовску битку цар Лазар примио писмо из Јерусалима, где му се нудило да изабере или Царство Небеско, или царство земаљско – царство земаљско ако се покори непријатељу, јачем од њега, и Царство Небеско ако продужи борбу, бранећи правду Христову. Цар Лазар је изабрао Царство Небеско и, како се чинило, био је побеђен и погинуо са својом војском и царством. Али његова смрт је постала извор духовне моћи и снаге за српски народ и из ње је никло васкрснуће Србије и стварање нове моћне државе.Тако ће и смрт Краља Александра и успомена на њега будити живи дух свију Словена, као успомена на неустрашивог борца за правду. А његов бесмртни дух ће се уселити у вечна рајска насеља. Тамо ће га дочекати Цар Лазар и Цар Николај Други Романов са осталим словенским витезовима и мученицима, који су пре њега истим путем, путем самоодрицања до смрти, ушли у Царство Христово.
Нека је слава и вечан помен блаженопочившем Краљу Југославије Александру Првом Ујединитељу.
Изговорено у трећи дан по убиству краља Александра у Марсеју 1934.
Нема коментара:
Постави коментар