O, радуј се

Горе наше пропојте весељем:
Јарко вас је походило сунце,
Јарко сунце Богом даровано,
Да вас новим огрије животом
И напоји изворима живим.
О, радуј се, лавро седмовратна
Света Жичо на Морави хладној!

Ужди своје пламене олтаре,
Отпој славу Богу великоме,
Задужбино Богу посвећена;
Испод твојих мирнијех сводова
К'о глас божји кад спасење јавља
Нек' зазвоне звона освештана
Благим звуком васкрснога славља!

О, радуј се, Шумадијо равна -

О, радуј се, мајко Обилићâ:

Бирчанинâ и Лазаревићâ,

Хајдук-Вељкâ и Хаџи-Рувимâ,

Чарапићâ и храбрих Мутапâ,

Синђелићâ, Лома и Главаша!

О, радуј се вјечним радовањем:

Жељно ти је заиграло сунце

На истоку спрам Авале плаве,

Теби мајко љубљена и драга,

Вјечна правда, ево, опет врати

Из даљине сина рођенога,

Да му чело украсиш вијенцем,

Да високо, у облаке сиве,

С благословом Бога великога

Подигне ти заставу слободе,

Уз одјеке побједнијех труба

Да се тамо златна завихори

Прô Балкана до светих Дечана

И још даље, далеко, далеко,

Тамо, тамо, гдје је тужно гробље,

Гдје 'но цвили оковано робље

А без зоре и бијела данка,

У дубокој ноћи без осванка...

О, радуј се, постојбино драга,

О, радуј се вјечним радовањем,

Благо теби одсад до вијека,

Благо нама на оба свијета:

На унуку лава тополскога

Одсијева круна Лазарева!

Блистај, круно, и сретно ти било,

Србија се зажељела сјаја,

Србија се зажељела дана,

Србија се зажељела тића,

Обилићâ, орлâ и полета, -

Ти полети дједовскијем летом,

На бедему српскијех крвника

Нека звекне убојно нам гвожђе,

Да те с неба благосиља Ђорђе;

Од Вардара до сињег Јадрана

Уз брујање васкрснијех звона

Да пропоју душе милиона:

Слава оном који ланце скида!

Слава оном који ране вида!

Слава оном који ломи гвожђа -

Слава крилу бесмртнога Ђорђа!

Aлекса Шантић