После другог светског рата, у круговима руске емиграције појавила се брошура под насловом ''Зашто и ја верујем у Бога''. Аутор брошуре, који је некада био пилот ГПУ-а - атеиста, описује како му је било наређено да уходи групу свештеника и монаха који су се скривали високо на Кавказу. То је морало бити негде почетком рата. Једног дана, пилот је на високом платоу спазио групу људи у бедној и подераној одећи. Када су угледали авион, почели су да беже. Пилот је јасно видео како они, очигледно бежећи у правцу свог скривеног скровишта, заправо срљају у провалију која их је делила од остатка тог планинскког платоа. Када су стигли до амбиса, начинили су крсни знак и , на пилотово крајње запрепашћење, наставили да трче кроз ваздух, док, безбедно стигавши на другу страну, нису ишчезли из вида у каменитим гребенима. Запањени пилот преобратио се истог тренутка и почео да верује у Бога који је сакрио своје верне слуге од очију злих људи, али му је ипак дозволио да, на спасење своје душе, буде сведок тог великог чуда светитеља руских катакомби.
(примедба приређивача): Тај пилот не само што се од овог догађаја обратио у хришћанство, него се и јавно одрекао службе у ГПУ-у и отишао у манастир. Још увек је жив, данас је јеромонах и недавно је у детаљима ову причу испричао духовнику Светотројицко-Сергијеве Лавре.
(примедба приређивача): Тај пилот не само што се од овог догађаја обратио у хришћанство, него се и јавно одрекао службе у ГПУ-у и отишао у манастир. Још увек је жив, данас је јеромонах и недавно је у детаљима ову причу испричао духовнику Светотројицко-Сергијеве Лавре.
Старац духовник памти још један сличан догађај са Кавкаских планина - исповест агента који је постао хришћанин. Он је такође гонио пустиножитеље. откривши једном групу ових монаха, он их је са својим људима похватао, зачуђен што они нису пружали баш никакав отпор, нити су показивали и најмање узнемирење. Штавише, понашали су се крајње незаинтересовано. Потрпавши их у кола и одвезавши их до града сместио их је у добро чувану тамницу. Није био ни свестан да ће се догађај из Дела Апостолских (Д. Апостолска/5, 17-23) збити на његове очи. Ујутру, отворивши тамницу, никога није нашао унутра. Осетивши у срцу пламен вере, истог тренутка се одрекао службе у ГПУ-у. Од тада живи мирно и повучено као хришћанин.
Из књиге ''Нови светитељи руских катакомби''
Нема коментара:
Постави коментар