Преподобна мати Ангелина деспотица србска

Преподобна Ангелина деспотица српска - Мати Aнгелина - рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу

Света мати Ангелинa је била ћерка православног албанског кнеза Ђорђа Аријанита Комнина из елбасанског краја, свастика Ђурђа Скендербега. Житељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству.

Ангелина је расла у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје.

Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему сведоче и трагови њене библиотеке у манастиру Крушедолу. На последњим страницама Лествице, коју је написао у Смедереву 1434. године инок Давид, по наруџбини њеног свекра српског деспота Ђурђа Бранковића, сачуван је запис: „Сија књига деспотице Ангелине монахиње". 

Око 1459. у албанске крајеве дође као изгнаник деспот Српски Стефан слепи, други син деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом. По смрти њиховог оца, деспота Ђурђа, неко време Србијом је управљао њихов најмлађи брат Лазар (1456-8 г.), а онда је власт преузео Стефан.

На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разједињености српског народа, "неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе". Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње оде у Дубровник па одатле у Албанију, да тамо потражи уточиште.У Албанији га је кнез Аријанит пријатељски дочекао.

За време Стефановог боравка код кнеза,  кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, и замоли од родитеља благослов за брак. Родитељи дадоше пристанак, те се Ангелина и Стефан венчаше у Скадру 1461. године.

Свети Бранковићи

Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, и кћи Мара. Док су деца расла у добрим наравима и васпитању, наиђе на њих нова злоба и нова несрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476.), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега.

После Стефанове смрти Ангелина је са децом живела у оскудици и сиромаштву. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији, и он се смилова и даде њој и синовима на уживање сремски град Купиново на Сави.

Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, света Ангелина са децом својом дође преко Беча и Будима у Купиново, и тамо у цркви светог Апостола и Еванђелисте Луке положи Стефанове мошти (15.2.1486.). Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Ђорђу титулу деспота и неке сремске области на управу, но он се убрзо тога одрекао у корист свога млађег брата Јована и сам се замонашио (1495.) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим.

манастир Крушедол

 Но ускоро затим умре млади деспот Јован (1502.), те се света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселише код влашког војводе Јована Радула, где свети Максим би хиротонисан за митрополита влахозапланинског. Ту Максим са мајком Ангелином учини многа добра дела.Неколико година касније они се вратише  у Срем. Максим постаде митрополит београдски и сремски, и заједно са Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе у Срему свети манастир Крушедол, посвећен Благовештењу Пресвете Богородице. Ту свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (18.1.1516.године, када се и слави његов спомен), и би погребен у својој задужбини Крушедолу.Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска).

Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив "Мајка Ангелина".

Поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јуна 1520. године. Сахрањена је у женском манастиру крај Крушедола, а када су после неколико година њене свете мошти пројављене, пренете су у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот са моштима светог јој сина Јована деспота.

Ове свете и чудотворне мошти "сремских светитеља" Бранковића, Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука свете мајке Ангелине. Службу овој светој мајци српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола.

Служба преподобној Ангелини налази се у сва три Србљака под 30. јулом, датумом њене смрти. Кроз целу Службу Ангелина се ословљава као мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена и блажена. Химограф јој није саставио посебан тропар, већ је, с обзиром на њен тежак и мученички живот, позајмио тропар од Теодоре, хришћанске подвижнице из 5. века. У Служби се истиче да је мушки, у смислу издржљивости, провела свој живот иако је била жена.

Житије преподобне Ангелине написано је врло рано; једно је сачувано у Минеју за јули - рукопису из 16. века. То Житије превео је на савремени српски језик епископ Митрофан Шевић. Исто Житије преподобне Ангелине налази се у Римничком и Московском Србљаку, док је у Београдском њено пролошко Житије нешто другачије.

Наглашено је да поклоници стоје око њених моштију као некада око ковчега Старог завета и да њене мошти исцељују. Химнограф позива: „Приђите у нови Израиљ, и све околне земље и градови заједно збор саставивши на спомен преподобне матере наше Ангелине, радосном душом и срцем божанствену гробницу њену обгрлимо, благодат исцељења примајући.“ Кроз Службу преподобне Ангелине, исказане су и њене хришћанске врлине: чистота подвижничког живота, безгранично милосрђе, стрпљивост и мудрост, оданост супруге и пожртвованост мајке, јер „сву себе предала јеси Богу". Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина - светог Јована - и у Заједничкој служби свим светим Бранковићима од непознатог крушедолског монаха из 16. века.

Култ преподобне мајке Ангелине рано је изграђен. Повод томе је њен тежак живот; надживела је мужа, оба сина и кћер Мару. Три пута је преносила мошти свога мужа - светог Стефана Слепог - и два пута сина, и то у великој оскудици. За њихове кивоте везла је златним и сребрним нитима прекриваче.

Молитвама свете мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин.