Богородица Посечена

Ова света икона добила је име по следећем догађају, чије се предање верно чува у манастиру Ватопеду:

Један јерођакон, црквењак манастира, толико је био ревносан и предан  свом послушању улепшавања и уређивања храма, да је стизао на ручак у заједничку трпезарију не у установљено време, него са закашњењем. Одоцнивши тако једног дана у цркви, он најпре сврши са својим послушањем, па се онда упути према трпезарији, да тражи од трпезарца ручак. Љут због његовог невременог доласка, трпезарац му одсечно одговори како треба да долази на ручак у одређено време, а не кад је њему воља. Црквењак се ражалости таквим коментаром, али још упорније затражи да му изнесе ручак. Овај му међутим јасно и гласно каже како за њега нема ни комад хлеба.

Тако несретни црквењак гладан и бесан изађе из трпезарије, док су му  помисли, црња од црње, помрачавале узнемирени ум, а узаврело срце се пунило немиром и срџбом према трпезарцу. У таквом  ненормалном стању духа он се врати у храм, где његове мисли не само да се не смирише, него га почну мучити још горе, све док од беса скоро није сишао са ума. Тако узнемиреног и помраченог духа и потпуно ван себе, он се приближи икони Мајке Божје, и стојећи пред њом обрати јој се испуњен бесом: “Докле ћу ти служити, Богородице? Све мука до муке. И за све то не само да немам плату, него ни комад хлеба не добијем да ми утврди истрошену снагу.” Ово рекавши он зграби нож којим је раније чистио восак са свећњака и, силно замахнувши, забоде га у образ свете иконе. Са повређеног места изненада избије и потекне млаз крви, а читаво Богородичино лице пребледи, као лице повређеног због губитка крви. Обузет великим страхом и неисказаним ужасом, иконоубица припадне светој икони, и скоро скренувши са ума читаво тело му се укочи, и он почне дрхтати као Каин убица.

Сазнавши одмах за догађај, игуман и братија сместа сиђу у храм и са чуђењем запазе још свежу крв потеклу из образа лика Пресвете Богородице и угледају починитеља тог злодела како лежи пред иконом потпуно изгубљен и слеп. Благочестиви игуман се због тог несрећног монаха веома ражалости, па начини увече свеноћно бденије, ради милости и спасења његовог. Но и поред тога, црквењак је остао кажњен још три године.

Најзад, по истеку треће године, утешитељица покајника Пресвета Богородица јавила се у сну игуману и открила му да је ради њихових молитава и заступништва преступнику опроштено учињено безакоње и да му се надаље дарује здравље. Осим тога, она је игуману рекла још и ово: “Због дрскости и погрдног дела против мене, његова рука биће осуђена на другом Христовом Доласку.”

Тако се сутрадан бивши црквењак доиста уразумио и дошао к'себи. Повратио му се изгубљени вид, а дрхтавица која је мучила његово тело потпуно је ишчезла. Он је задуго после свог чудесног оздрављења горко плакао и због тог свог лудила називао себе убицом. Остатак земног живота провео је у истинском и искреном покајању у једној стасидији испред заклане иконе, осуђујући и оптужујући себе због своје скврне дрскости и проклињући своју демонску смелост.

А посредница грешника Мајка Божја није га оставила без утехе, него му се нешто пред смрт јавила и обрадовала га опроштајем, рекавши међутим да његова дрска рука ипак треба да окуси страшни суд при другом Христовом Доласку. Тако се овај покајник у миру упокојио.

Три године касније, када су по светогорском обичају преношене његове кости, окупљена братија угледали су најужаснији призор: све кости упокојеног грешника биле су чисте и носиле знаке божанствене милости, док је рука које се бејаше дрзнула на настрашнији злочин остала нераспаднута и црна, и она тако стоји и до данашњег дана.

Мислећи у незнању да је та рука због светости исцељујућа, неки поклоник је зубима откинуо један део, након чега се рука одмах делимично распала. Ипак је остао длан са прстима, таман и црн, који монаси до данас износе и показују поклоницима на страх од преступа и на страшно сећање на овај потпуно неуобичајени догађај. Та страшна гарава рука представља једно немо, но ипак речито сведочанство величине и обима људске злобе, али и несхватљиве благости и милости Мајке Божје, увек спремне да опрости свима који је гневе, било својевољно, било против своје воље.

Ова икона се до данас зове Посечена, а зову је и Заклана или Закољеница. На њој су видљиви знаци рањавања и крварења. Постављена је у унутрашњој припрати параклису светог Димитрија Мироточивог.