+++
Чак иако ниси онакав какав би требало да будеш, не смеш да очајаваш. Већ је довољно лоше што си грешио. Зашто би се још огрешио и о Њега, сматрајући Га, у свом незнању, немоћним? Да ли Он, Који је ради тебе све премудро створио, не може да спасе твоју душу? Уколико ова чињеница, као и Његово оваплоћење, само погоршава твоју осуду, онда се покај. Он ће примити твоје покајање, као што је примио и покајање блуднога сина (Лк. 15, 20) и блуднице (Лк. 7, 37-50). Међутим, ако не можеш да се покајеш, те грешиш из навике, чак и онда када то не желиш, покажи цариникову кротост (Лк. 18, 13). То је довољно да осигура твоје спасење. Јер, онај ко греши, и не каје се, али не очајава, самим тим себе сматра најбеднијим и неће се дрзнути да осуди било кога. Пре ће се дивити милосрђу Божијем и благодарити своме Добротвору, а може примити и многе друге благослове. Чак иако је такав човек, због својих грехова, потчињен демону, он ипак, из страха Божијег, неће послушати непријатеља, који ће покушати да га баци у очајање. Због тога он има удела у вршењу богоугодног дела. Такав човек је благодаран, трпељив, има страха Божијега, не суди, па му се неће ни судити. Све су то значајне врлине. О истоме говори и свети Јован Златоусти, када говори о аду. Он сматра да нам је ад чак од веће користи него Царство Небеско, јер се многи, из страха од ада, удостојавају Царства Небеског. Ад нас испуњава страхом, Царство нас закриљује љубављу, а у оба случаја нас спасава Христова благодат.
Ако они на које су насрнула многа душевна и телесна страдања, претрпе до краја, не предају се немарности и очајању, спасиће се.
Свети Петар Дамаскин (+12 век)
+++
Ако би ме упитао за разлог туге и сличних стања која су сами предукус пакла, одговорио бих ти да си то управо ти, јер се ниси потрудио да пронађеш лек против њих. Постоји само један лек и само у њему човек може пронаћи непосредну утеху својој души. Сигурно се питаш који је то лек. Па, лек је скрушено срце. Без њега нико не може уништити препреку зла, већ само видети како оно тријумфује над њим.
свети Исаак Сирин (+ 7. век)
+++
Ударивши ногом о под, свети Старац је гласно рекао: "Нема потребе да очајавамо! Јер, Христос је све победио, подигао Адама, ослободио Еву и уништио смрт!"
свети Серафим Саровски (+ 1833)
+++
Апостол Јуда, издајник, беше малодушан и неискусан у борби, те га је непријатељ, видевши његов очај, напао и наговорио да се обеси. Насупрот њему, апостол Петар, необорива стена, будући искусан борац, није очајавао, нити је био обесхрабрен, када је пао у грех. Он је пролио горке сузе из топлога срца, те је непријатељ, видевши сузе и његове огњене очи, побегао главом без обзира, болно цвилећи. Тако нас, драга браћо, учи свети Антиох да се не препуштамо очајању кад нас оно нападне, већ да, ојачани и заштићени светлошћу вере, храбро кажемо злом духу: "Ко си ти, богоотпадниче, изгнаниче са неба и зли слуго? Не можеш нам ништа. Господ наш Исус Христос, Син Божији, влада свим. Сагрешисмо пред Њим и пред Њим ћемо се оправдати. А ти, уништитељу, одлази од нас. Оснажени Његовим часним Крстом, ногама смо сакрушили твоју змијску главу."
свети Серафим Саровски (+ 1833)
+++
Поново си запао у меланхолију и очајање. Ниси ли можда заборавио да ти рука која те кара, даје и највеће дарове? Увече ће се настанити плач, и ујутро радовање (Пс. 29, 6). Када смо у могућности да се успињемо ка врховима врлине, све што треба да учинимо јесте да сиђемо у долину кротости. Кротост је наш најсигурнији заступник пред Лицем Господњим. Кротошћу и покајањем, последњи ће постати први. Стога, буди храбар.
старац Макарије Оптински (+ 1860)
+++
Пишеш да си понекад толико раслабљен да полако постајеш кукавица, а некад падаш и у очајање. Знај да постоје две основне замке непријатеља: напасти човека гордошћу и сујетом, или кукавичлуком и очајањем. Свети Јован Лествичник пише да се један искусни аскета против ових замки борио оружјем самога непријатеља. Када би га довели до очајања, он би рекао себи и својим непријатељима: "Како то да си ме до недавно хвалио и у мени подстицао гордост?" Тако се одбранио од ове зле сплетке. Ако би непријатељ променио тактику, па почео да хвали подвижника, стварајући плодно тло гордости и сујете, старац би тада одговарао: "Како то да си ме недавно довео до очајања? То је само по себи противречно." Тако се овај аскета, уз помоћ Божију, одбранио од ових замки оружјем самога непријатеља, користећи га у право време.
Старац Амвросије Оптински (+ 1891.)
+++
Молитва је лек против туге и унинија.
свети Нил Синајски (+ 450)
+++
Када непријатељ убаци очајање у твоје срце, побуђујући у уму сећање на прошле грехе, које не доносе никакву наду на опроштај, не одмеравај властите заслуге и грехе. Мисли само на дела Господа нашег Исуса Христа - само она доносе спасење. Такође, не заборављај да се Мајка Црква, на свакој Евхаристији, моли за све грешнике.
старац Макарије Оптински (+ 1860)
+++
Посебно се помолимо Господу када нас задесе демонска туга, страдање, болест или несрећа. Завапимо Му са сузама, без икакве узнемирености и бриге, како бисмо се извукли из недаће, јер нема туге која се не надвија над нас без Промисла Божијег. Заволимо уски и страдални пут спасења, јер нас он уводи у Царство Небеско. Стога, не избегавајмо опасности, несреће, невоље и туге, већ мужествено истрпимо све што је тужно, тешко и непријатно, док не стигне Божанска помоћ. Подвижнику и светитељу Божијем је својствено да остане силан у свакој жалости, односно да своје срце положи на чврсто тле, а не да буде непостојан као песак. Овај живот, који се окреће попут точка, је привремен и за њега не важе нека посебна правила. Понекад се пред човеком укажу светла будућност и почасти, али не примај их к срцу. Понекад нас људи прогањају, али не тугуј ни тада. Понекад жалости и страсти долазе од демона - не тугуј ни тада. Све нам се то дешава ради нашега спасења. Поред тога, такво стање престаје кад Он ниспошаље Своју благодат, која треба да нас укори и помилује. Слава Ти Боже! Сада и увек и у векове векова. Амин.
свети Пајсије Величковски (+ 1794)
Нема коментара:
Постави коментар