Свети Јован Кронштатски - Размишљања о алкохолу, дувану и псовању

Погледајте пажљиво живот савременог човека-како је само неприродан, да и не говорим о томе како је неблагодатан, и како се нехришћански проводи. Погледајте како је човек изопачио чак и чулне насладе. За чула мириса и укуса, па донекле и за само дисање, он је измислио и готово непрестано пуши јак и смрдљив дим, приносећи то као какво кађење демону који живи у телу. Тим димом он прља ваздух свога обитавалишта и спољашњи ваздух, а пре свега сам себе испуњава тим злосмрадијем. То стално огрубљивање својих чула и свога срца димом који се непрестано гута на може а да не делује и на истанчаност осећања срца: тај дим доноси телесност, огрубелост, материјалност. Стомак је човеку постао идол, постове многи и не држе сматрајући их претешким; пирови и опијање постали су уобичајене појаве; новац је постао главни савремени идол и људи не бирају средства да би лако дошли до њега, ма колико та средства била неблагородна и нечасна; св помисли, бриге, забаве, а међу њима и игра, сва задовољства, намере, подухвати, чак и учење-усмерени су ка земљи; о небу, о небеском призвњу, о небеском животу и науци у многим кућама се уопште не говори. Човек се сав претворио у земљу, у прах. А Бог је сишао на земљу управо зато да би човека узвео на небо. Адаме, где си? Човече хришћанине, где си? Како си дубоко пао! У какву си то таму добровољно ушао? Појави се, изађи на светлост Божију, познај своју божанску благородност, своје небеско звање, врати се Богу, одбаци чулност која умртвљује дух, почни да живиш у духу добродетељи, умртви телесне страсти, покај се и сједини са Богом, да те узведе на небо и посади са собом на престо Царства Свога.

Говорећи о земаљском, страсном и недостојном усмерењу људског живота, ја не испуштам из вида ни бројне светле стране у животу многих хришћана и њихове хришћанске добродетељи, али такви су незнатна мањина. Дај Боже да та мањина надмаши већину.  Амин.

+++

Једном сам, радећи нешто у башти, чуо недалеко од себе једног 68-годишњег старца како страшно псује. Почео сам да га убеђујем да се одрекне те ружне навике, али псовач се тако сродио са њом, да је наставио са псовањем чим је отишао од мене. Ускоро сам га поново срео покрај његове куће, а он се изгледа сетио мојих примедби па се постидео. Искористио сам ту прилику и започео разговор са њим.

''Кажи ми, молим те, шта те је тако силно огорчило, па си пред многим људима, и то још поред храма, тако ужасно псовао?''

''Ах, баћушка - одговорио ми је - како да не огорчим кад ми је у житу било читаво крдо коња.''

''Да - рекао сам - то свакако није лако за домаћина; али зашто да прљаш уста којима се молиш и причешћујеш Телом и Крвљу Христовом?''

Моја сугестија се нажалост није дотакла старчевог срца. Истога дана  он је опет почео да просипа срамне речи, не очекујући несрећну судбину која га је убрзо снашла.

По повратку кући из парохије, саопштили су ми: ''Баћушка, Пахомич умире''.

''Шта му се догодило?''

''Кажу да је био у пољу и пао под рало, па му је раоник просекао стомак.''

Истога часа пошао сам да обиђем несрећника. Страшно је стењао: стомак му је био прорезан тако да су се видели унутрашњи органи. Ипак, у самртним мукама, он је имао још толико снаге да ми опише своју несрећу:

''Када си отишао од мене - рекао је болесник - пошао сам да орем; почео сам без молитве и радио без ње. Направио сам пет или шест бразди, кад видим, коњ не иде онако како бих ја хтео. Приђем му и уз псовку га ударим,а он ме одједном некако обори под себе тако да нисам могао да се усправим, па сам пао под рало на раоник и тако ме је вукао четврт врсте, од њиве према кући; на путу ме је нашао рођени брат и скинуо са раоника.''

Заиста, судбина која је задесила тог човека заслужује крајње сажаљење; али када сам видео његову покорност без роптања са којом је подносио најтеже муке - као очишћење за душу упрљану греховном навиком - нисам могао а да заједно са њим не заблагодарим Господу чија нас благост подстиче на покајање и тако спасава од вечне погибије. Покајање несрећног страдалника било је заиста веома дубоко и чистосрдачно: исповедивши се и причестивши Светим Тајнама, он је поживео читав следећи дан, понављајући до последњег даха речи молитве.

Извор: Свети Јован Кронштатски-''Близу је суд Господњи''